čuv'o ja ovce...

Došli ovi Tahirovi otuda iz Austrije, pa ima ova unuka jedna u njega, Ejla, Bogam' porasla je već. Vavik ona leta okolo.

I ide juče ozdo iz zadruge, nosi sebi njekakve bombone, čukoladu, šta li je, ne znam ni ja, i kako ide, tako guli onu čukuladu i onaj papir nako iz ruke i na put. i ode.

O bom ja izadjem otuda pred nju. reko' "šta je ono?" - a ona gledi - reko' "šta si ono bac'la?" - veli ona "papir" - reko' "dede' pokup' to!" - a ona - ja da t' je vid'ti što to zna bit dite bezobrazno - veli ona meni "neću!" - o bom ja zagalami, reko' "Ma šta ne'š?! Dede' pokup' to, iščupać' ti uši na vrh glave, ne budeš li pokup'la!"

Ja kad ti nju suze sastav'še. Neja pobro, vrati se, pokupi i ide nako plačući. I 'nako drži onaj papir sa 'na dva prstića, krivi se, suza suzu stiže.

Veli ona meni "pa đe ću sad ovo bac'ti?" - pa reko' "baci nonamo u živ'cu, a ne na put. Ne smi se na put bacati! za drugi put da znaš!" - veli ona "dobro", i baš ode i ćuhnu naj papir nondi u živ'cu.

Bijo ja njeki dan kod onoga Bajre ozdo iz donjeg sela, iš’o gle’ati ima u njega je’na ona mrvil’ca za kuruze, ona ručna vaktilašnja, veli on meni “dojdi ja ć’ ti dati džabe”, reko’ “šta je gojic džabe, nama' mene piši”. I baš ja tako oš’o, I tako bijo kod njegaka, malo posjedijo. I veli on meni “hod’ viđaj krava”. Pokaza on meni onu je’nu, dobra krava brate, veli “e ovu sam prod’o” – reko’ “pošta?” – reko’ “Bogam’ nisam šćeo dati ispod tri i po hiljade.” – “pa kome si prod’o?” – veli “’naš onoga Muću blentavog? E njegovom šuri. Otuda je čo'jek od Šturlića, Zilhad mu ime.” – “pa” reko’ “ka’će doći oćerati je?” – “e moj Ćamile, čućeš ti šta će biti“.

Doš’o čo’jek, on bijo doli kod Muće, čuo da ja hoću prodati kravu, I doš’o on, dov’o ga Muća. Veli ‘brate dobra krava!’ – reko ‘eto sam si rek’o’ – veli on ‘pošta?’ – reko’ ‘po to’ – veli on ‘more’, veli doć’u ja sutra, don’ću pare – reko’ ‘valja’. I baš on dojde sutradan, doš’o sam, nije Muća užnjega. Donijo pare, sve i marku! neja brate, pošteno!

Veli on meni - zapričali se mi, on bude gori u Švicarskoj, a isto živi u njekom selu pa ima njekog gori kolegu Švabu, pa i taj ima krava, pa naprič'o on meni o njemu kako radi, šta radi, svašta nješta. 'nako ja njega slušam, reko' 'da ti nju ne'š gon'ti u Švicarsku?' – veli 'ma jok, kakvi! Već ovaj' veli on meni 'šćeo sam ja tebe nješta pitati – reko 'pitaj slobodno, ako znadnem odgovori'ti...' – veli 'ja sam malo razmišlj'o, ovaj, meni se' krava svid'la, dobra je krava, ja to vidim, al' ja nju praktički sad u ‘vom trenutku nejam đe, 'naš. Pa sam ja malo mislijo, ovaj, bil' ona mogla ostati kod tebe, još njeko vrime?' – ja 'nako gle'am čo'jka, reko' 'slušaj ljud'no, ja sam kravu prod'o, ona moja više nije. Ako će ostati kod mene, da znaš nama', ja nju neću džabe hran'ti.' – veli on 'pa ne'š džabe, mislim, moremo se evo ‘vako pogod'ti, ti nju hrani al' i muzi brate, njojzi sino, tebi varen'ka. More li tako?' – reko' 'tako more' - 'al' dobro ju hrani' - reko' 'ljudino brate, biće joj ko i dosad.' I bom pogodimo se mi!

Pitam ja njega posli 'al' dobro ljudino, kad ti nju kastiš oćerati?' – veli on 'ma dobro, vid'ćemo to, ja sad neću dolaz'ti prije lita, a onda ću vid'ti hoću li stići šta srediti, naprav'ti, al' teško da ti nama' kažem. Uglavnom čućemo se. – reko' 'valja!' i tako moj Ćamile ja prod'o kravu, ima evo treći misec, a evo nje vajik vovdi u mene”.

Reko' “dobro si ti nju brate prod'o, meni da je taki doš'o, ja bi mu nama i ženu prod'o!” on se smije.

..đe su mi nestale ovce sa bloga?

..ovaj rođak u mene. doš'o, pa veli biće malo duže, pita za Gatu, rek'o mu doktor nonamo u Njemačkoj da bi se trebo ić' malo kiselt'i zbog kičme pa on bi bijo rad vovdi to odraditi. reko' "ne znam ja rode, men'ščini da rade, al' jope najbolje je ti je idi vidi." 

pa priča on meni posli kako je ost'o bez posla tamo. veli ostalo silo naroda bez posla. i on je sad na 'nom birou. dobiva on pare, al' jope viče nezgodno mu jebiga.

on ne radi a žena radi. veli "jebiga, nije to jednostavno 'naš. ona ode ujtru u pet, a vrati se kući u pet popodne. jebiga, neja je haman po čitav dan. izgladni insan, đe neće! dobro uzme ona pa spremi na dan prije 'vako nješta, ali nije to to kad ti moraš podgrijavati" - reko' "Rašide, to je u tebe haman ha pa ka i ramazan", on se smije, veli "moraću ja hodže pitati, pikal' se to u mene".

..ima misec dana kako se' u mene krava otelila, i ovaj, biće jednoč Tahir tude ka' je tele saslo, a taman se bilo telilo tada, a i 'vaj u mene mali se zadesijo, Izo, i njemu Tahir ispriča kako je onaj njeki tako im'o tele, momak njeki bijo, i ovaj, kako ono bi...

mislim, taj je njeđe doš'o i isp'o najjači, šta ja znam, dizalo se njekakav kamen vel'ki, i niko nije mog'o dign'ti samo on dig'o. taj momak. i posli ka'su ga pitali kako on to more, on njima isprič'o kako je on tako im'o tele, i od onog dana kad se' otelilo on je svaki dan uzimo to tele i diz'o ga. svako jutro. i jebiga, tele naraslo, nije viš' tele već vo, al' ništa, svako jutro on diže. jebiga navik'o. i tako post'o jaki, mog'o dign'ti bika.

i to tako Tahir isprič'o malom, i eno ga Bogam' on je sve do juče diz'o tele, svaki dan. a juće čujem ja nješto dreknu, ja nješta radijo oko voća, kad vidim njega ide iz štale sav slomit, lipo se naherijo. veli babo "jebem ti tele, ja ga viš' neću dizati!"

posli on nami priča, veli, on je šćeo dign'ti njega, al nekako se tele ritnu, ispade mu iz ruku, a njemu se okliznu i on pade, i đe će pasti, pravo u korito. a jesmo mu se ismijali, a jooj! a izgleda se je udar'jo dobro. ima lipo se pozna na leđi..

velim ja njemu pusti ti Tahira kraju. ho'š još pogin'ti jeb'o ga ti. a veli da je sve do juče diz'o tele, a Bogam' ima, tele je već poraslo. ja ne znam da sam ja bijo tako jaki kad sam bijo treći razred. izgleda će bit' nješta od njega. ako nije slag'o, morebit je on diz'o samo je'an kraj.

(o nezavršenoj ženidbi alinog punca nekom drugom prilikom)