čuv'o ja ovce...

znaš onaj, što je aš'kovo sa 'nom, kako njojz ono bi ime, jebem je.. znaš? - koga bolan - ma taj bolan što je, men'ščini da je on nju posli i oženijo - ko bolan? - ma taj, tc, kako mu bi ime? reko' salamijo ti je čo'jek. - ee? alejćimusalam

13.06.2010.

doš'o Rašid Omerov..

..ovaj rođak u mene. doš'o, pa veli biće malo duže, pita za Gatu, rek'o mu doktor nonamo u Njemačkoj da bi se trebo ić' malo kiselt'i zbog kičme pa on bi bijo rad vovdi to odraditi. reko' "ne znam ja rode, men'ščini da rade, al' jope najbolje je ti je idi vidi." 

pa priča on meni posli kako je ost'o bez posla tamo. veli ostalo silo naroda bez posla. i on je sad na 'nom birou. dobiva on pare, al' jope viče nezgodno mu jebiga.

on ne radi a žena radi. veli "jebiga, nije to jednostavno 'naš. ona ode ujtru u pet, a vrati se kući u pet popodne. jebiga, neja je haman po čitav dan. izgladni insan, đe neće! dobro uzme ona pa spremi na dan prije 'vako nješta, ali nije to to kad ti moraš podgrijavati" - reko' "Rašide, to je u tebe haman ha pa ka i ramazan", on se smije, veli "moraću ja hodže pitati, pikal' se to u mene".

10.04.2010.

mali...

..ima misec dana kako se' u mene krava otelila, i ovaj, biće jednoč Tahir tude ka' je tele saslo, a taman se bilo telilo tada, a i 'vaj u mene mali se zadesijo, Izo, i njemu Tahir ispriča kako je onaj njeki tako im'o tele, momak njeki bijo, i ovaj, kako ono bi...

mislim, taj je njeđe doš'o i isp'o najjači, šta ja znam, dizalo se njekakav kamen vel'ki, i niko nije mog'o dign'ti samo on dig'o. taj momak. i posli ka'su ga pitali kako on to more, on njima isprič'o kako je on tako im'o tele, i od onog dana kad se' otelilo on je svaki dan uzimo to tele i diz'o ga. svako jutro. i jebiga, tele naraslo, nije viš' tele već vo, al' ništa, svako jutro on diže. jebiga navik'o. i tako post'o jaki, mog'o dign'ti bika.

i to tako Tahir isprič'o malom, i eno ga Bogam' on je sve do juče diz'o tele, svaki dan. a juće čujem ja nješto dreknu, ja nješta radijo oko voća, kad vidim njega ide iz štale sav slomit, lipo se naherijo. veli babo "jebem ti tele, ja ga viš' neću dizati!"

posli on nami priča, veli, on je šćeo dign'ti njega, al nekako se tele ritnu, ispade mu iz ruku, a njemu se okliznu i on pade, i đe će pasti, pravo u korito. a jesmo mu se ismijali, a jooj! a izgleda se je udar'jo dobro. ima lipo se pozna na leđi..

velim ja njemu pusti ti Tahira kraju. ho'š još pogin'ti jeb'o ga ti. a veli da je sve do juče diz'o tele, a Bogam' ima, tele je već poraslo. ja ne znam da sam ja bijo tako jaki kad sam bijo treći razred. izgleda će bit' nješta od njega. ako nije slag'o, morebit je on diz'o samo je'an kraj.

(o nezavršenoj ženidbi alinog punca nekom drugom prilikom)

06.02.2010.

novi post

evo ga dole:-)

01.02.2010.

alin punac nastavak...

Jeb'o mu ti mater, projde ona Postojna, i ja pogledam hoće l' ko naići, a sam ja bijo u kupeu, reko' pogledam, vidim neja nikog i ja onu ventilaciju otvorim i uvučem se gori. A oni su meni rekli, kad voz jednoč stane pa krene, posli Sežane, pa kad još jednoč stane pa krene, tad smi'š izaći. Tad ć'mo već biti u Ital'ji i tamoka nas već čeka veza. A mi smo imali vezu, nas je brod ček'o da idemo za Ameriku.
 
Jebo mu ti mater, ja ću baš tako urad'ti ka i šta su mi oni rekli. al' jebiga, ja sam nješta bijo zajeb'o, ja sam siš'o taman na našoj gran'ci. Fala Bogu što sam ja uspijo sići da me nije niko viđ'o, ja siš'o i sjeo nazad u naj isti kupe. A da su oni mene vid'li, milic'ja da me vid'la, ja bi najeb'o samo tako.
 
reko' ja sjeo, kad eto milic'je. Jeb' mu mater vidim ja nama' da su naši, vidim da nisam pogodijo sići ozga kad treba. Veli »ko si ti« - reko' »taj i taj« - »pa kud si kren'o?« - reko' »u Sežanu« - veli on »pa Sežana je proš'la što nisi siš'o?« - rek'o »ljudi, ja s' se sad probudijo, malo sam popijo kad sam kren'o i jebiga zasp'o, prevar'lo me«, a jesam ja bijo malo popijo prije neg' što ćemo kren'ti, jebiga ostalo mi još nješta para i šta ću, uz'o vina njekog, al' nisam se bijo napijo. vele oni »daj ličnu« - »evo lične« - vele »haj ti sa nami«.
 
I tako kako sam njima rek'o, da sam se napijo i zasp'o, tako sam ja posli šes' miseci ponavlj'o pred svakim onim inspektorom, pred svakim sudom, ko me ' godic ispitiv'o. Ljudi moji ja sam pet zatvora izmin'o dok su oni mene pušćali. Prvo su me odveli nondi u Sežanu, al nondi sam bijo tri dana samo. Al' su me ispitali jedno deset puta tudi, i vavik viču »ti si bjež'o«, a ja vavik vičem „nisam“. Vele »pa đe si iš'o?« - »iš'o u Sežanu« - »pa šta'š u Sežani?« - »iš'o traž'ti Asima«.
 
a ja već smislijo šta ću ja vikati njima, ja sam bijo načun'o da je Zlatin daižda Asim isto doš'o rad'ti u Sloven'ju, njeđe oko Sežane, i ja onda sve vrime njima tumačim kako ja hoću da se ženim i kako sam uz'o tog zlata i donijo da Asim vidi, da on vidi da sam ja njojzi mušterija zapravo, 'naš, i da jojz odnese je'nu onu narukvicu. A mene je spasilo što sam ja im'o račune od onog zlata, ja da nisam im'o račune ja bi dobijo batina, aj joj! Nondi bijo isto je'an, ufat'lo ga nama drugi dan posli mene, Šokac je'an, ne znam ja šta su oni u njegaka našli, al' njega je ubilo brate! A ja u ta tri dana, nisam neg' dvi šamarčine dobijo, a i to samo 'nako reda radi.
 
Posli će oni mene na voz, al' ja sam u lancima sav, reko' na voz ja i još je'an mil'cajac, i taj Šokac, za Ljubljanu, i u Ljubljani izvedu tog Šokca, a uđoše još njeka dvojca, i nas trojcu za Brestan'cu, to je prije Zagreba, u Sloven'ji, zatvor je'an bijo, u kuli je'noj staroj, zatvor đe se čeka da te odvezu u tvoju republiku. A ja doš'o ko danas, a juče oš'o autobus za Sarajevo. I ja ću čekati tudi dvajes' i šes dana, dok se nakup'lo Bosanaca za je'an autobus.
 
Jeb' mu mater tad se je bižalo masovno 'naš.
 
A i tud nas je isto ispitivalo, al' ništa, ja vavik isto kazivam.
 
I nas kad je nakup'lo za je'an autobus, krenemo mi za Sarajevo. A tamo te čeka sud. Al' to smo samo izašli pred sudiju i sudija te malo ispit'o i dao ti voljno. Posli su me ondak još njeki republički ti inspektori ispitivali. jebiga vavik isto ispit'ju.
i biću ja u Sarajevu je'no četrnes dana, kad onda nakupe nas par što smo bili 'vamo s ovog kraja i pošalju nas u Banjaluku na sud, jer to se je ondak dililo, vi tamo, vi tamo. I onda u Banjaluci isto „što si bjež'o.. oklen ti zlato…“, biću ja i tamo jen'o misec dana, kad onda me proslidi 'vamo za Bihać, a tudi se je onda to rišavalo zapravo. U Bihać u zatvor i čekaj suđenje, jer nas što smo bili 'vamo od nas, nas je u Bihaću rišavalo.
 
I noć prije neg' šta su meni zakazali suđenje, nako mi u 'noj sobi zatvorskoj, ima nas četvor'ca, i vičem ja da mi je zakazalo suđenje, kad veli meni Hasan je'an što je bijo tudi s nami, stariji čo'jek, veli „mali znaš li ko ti sudi sutra?“ – reko' „ne znam“ – veli on meni „slušaj šta ć' ti reći, ako ti bude vlah sudijo, ondak imaš šanse da se izvučeš jer si mlad, a bude l' ti musliman sudij'o, ondak se sine ne nadaj suncu.“
06.01.2010.

alin punac (nastavak)

I jebiga šta'š?! Izajdem ja nondi ispred stan'ce, narod leti gori doli, ne gleda te niko. Haj da ja znam koga, al' kakvi?! Nit ja koga znam, nit' ko zna mene. ne zna ondak insan kuda b' okren'o. Volja ti livo, volja ti desno. volja ti pravo. Samo ne mare nazad.
 
Bom ja uprem pravo. Idem ja... unidem u njeku kafanu, nejam ja ni dinara ljudi, pitam onog' čoj'ka bil' mi nas'o čašu vode. Neja brate, šta jes jes, čojek meni nama' nasu, jebiga vidi, šta sam ja tad im'o, mo'š reći dite, džabe što sam ja mislijo da sam ti Bog zna šta.
 
Haj makar se napijem, volijo bi ja sad i šta pojesti, al' jebiga nejaš zašta uzeti.
 
Izajdem ja jope na 'nu ul'cu. krenem dalje. I jeb'o mu ti mater, to sam posli jošter sto puta viđ'o u životu, insanu kad je najgore il kad mu je najbolje, začas se stvari mogu okren'ti. ne projde ja ni, ko evo sad doli do noga hrasta, kad čujem njeko viče 'Hilmo!' čujem naški se priča. O jeb'o mater meni drago kom' da mi je mati oživ'la! Ja nonamo, kad njeka kuća se pravi i ima tri četri čojka rade. I sad ovaj jedan viče Hilmi da mu doda njeku dasku. Bom' ja tamo među nji, lapim prvu dasku što sam vidijo i dodam onome gori.
 
'ko si ti mali' viče on odozga, reko' 'ja sam taj i taj.
 
Vamo tamo, mi u priču. A neja, ja sam se već fatio lopate, njeku mi maltu morali zamišati, jebiga tad se' sve ručno rad'lo, i šta godic oni, to i ja. vičem ja 'ja bi radijo', a oni meni viču da se ne mogu zaposl'ti ako nejam bar lične karte. Jebiga ja nisam im'o ništa. A jope ja to sve moram sa šefom Janezom. Baš mu Janez bilo ime. Jebiga i on mi isto veli. Kajem ja 'don'ću ja tebika ličnu kartu, samo je nejam uza se'. I mi se dogovorimo da ja počnem dolaz't' na pos'o, oni ljudi, Hilmo i Muro oni viču da garant'ju za mene, i reko' ja ću rad'ti al' dok ne bude lične neće biti plate.
 
Al' jeb'o ti platu! Meni je bilo dobro i 'vako! Ti kad se zaposliš, ti nama imaš đe spavati, imaš ujtru doručak, pa onu malcu – oni viču 'malca malca, hajmo malca' reko' 'kakva „malca“?!' šta vam je to, kad donese čojek kruha, salame, uf, svidila se meni malca! – pa ondak ručak, pa jope malca, i naveče kad odemo u baraku onda još i večera. Jesti kol'ko ti Bog hoće! Ja za bolje nikad nisam ni znao.
 
A pita mene Muro, taj što sam mu dod'o onu dasku, pita on mene 'mali oklen s' ti?' – reko' 'od Cazina' – veli on 'mali jes' ti naš?' – reko 'jesam' jebiga šta ću, a nisam ja tad znao šta on mene pita. Al' ja kad njemu reče da jesam, on meni nama' veli 'ne boj se ti ništa, sred'ćemo mi tebi ličnu'. Jebal' sve svoje, ne projde dvi tri hefte, kad eto meni lične. Jesam ja jedino mor'o ići uslikati se, al' dali su oni meni pare za slikanje. Jeb'o mater lična prava. Moja. Iz Cazina došla. Kako su oni to naprav'li ja nikad nisam sazn'o, al' lična je bila prava, nije ova kriva, čućeš ti. Samo eto što su bili napisali da sam godinu dana stariji, al' to ja posli nisam nikad više ni iš'o ispravljati, al' znam da sam kren'o iz Bosne sa petnes' puni, a u Ljubljani već sedamnesta dobro nastala.  
 
I tako rek'o ja ću uz nji fino. Muro, Hilmo i jedan Mustafa, Muste mi ga zvali. A oni su svi bili od Novog otuda. Ljudeskare brate, pravi ljudi. I ja s njimaka. A oni meni vikali 'mali'.
 
brate meni je už nji' bilo dobro! Meni kuća viš' ni na um. Jebeš i Zlatu, ni ona mi više nije na um. Jebiga radilo se, jelo se, pilo se, vala i jebavalo. Doš'o Muro je'an dan tako, viče meni 'mali mo'š ti pičke?' – ma reko' 'bolesnog se pita brate' – veli on hodi vamo. Ja tamo, kad rospijet'na njeka. Al' imaš ti brate šta vid'ti! A 'naš kako je to kad mlad čo'jek krene sve to od jednoč. Jebiga, dobro!
 
Al' čućeš ti šta će biti. Doće nami prekomanda. Završ'li mi onu kuću i sad nas dadne gori njeđe u jedno selo prije Ljubljane. Prav'li njeke hale za fabriku njeku. Nas pedeset radnika. A sve se ručno rad'lo. I jebiga gori ono selo, posli šikte nejaš ti šta rad'ti već svi u 'nim barakama što smo sebi postav'li.
 
A čućeš ti, mi još kad smo dolaz'li gori, nas četvor'ca, mi se dogovor'li da gori niko nikog ne zna. Ja nisam znao što, kad vid'ćeš ti posla. Nas je bac'lo u jednu novu ekipu, mi sa otim ljudima nismo rad'li nikako. Tu je bilo ljudi od svadoklen, bilo oni otuda Međimuraca, bilo ondak otuda od Sane, Doboja, a bilo i ovduda sa našeg kraja. Bilo i Srbijanaca. Al' reko' mi se ne znamo. Kad jedno veče, nije puno prošlo, viče Muste imal' ko da b' pokart'o, i bom navuče nji' Muste njekol'ka. Jeb'o mater sve jim pare odnijo, pa ljudi skoč'li, vamo tamo 'ti varaš!' i, neće više niko sa njim kartati.
 
Kad je'an dan sjedoše Muro i Hilmo sa njim 'mi ćemo sa tabom kartati!' – Muste izvadi karte – viče Muro 'jok! Nećemo s tvojim kartama!' a sad Muste se kanom pravi kanom njemu krivo. Viče Muro 'imal' još ko karte?', a nije niko im'o. Kad Muro vikne mene 'mali. Evo ti pare, idi dole u grad kupi nam karte!' dadnu oni meni pare - a ja Hilmo viče 'ja ću kartati kad vidim orginal karte zapakovane' a to oni sve glume, al ko ne zna reko' bi zapravo - Kaže meni Muro i đe ima uzeti karti, bijo je'an kijosk na željezničkoj u Ljubljani, a on meni već prije rek'o 'samo kaži da te 'e Muro poslo.'
 
I ja ću maksuz se zavrat'ti u Ljubljanu, subata je bila tačno sam upamt'jo, u Ljubljanu, najdem onaj kijosk, i tako velim. I meni, ženska jedna tamo rad'la, dadne ona meni karte, orginal zapakovane. Neja brate, nove! I ja nazad. I sad će oni kartati, sa tim novim kartama. I sad se je našlo nama i drugi što b' kartali 'naš. Al' se oni dogovor'li, veli Muro 'ljudi mali je iš'o maksuz to uz'mati, on je donijo karte, treba njemu plaćati piksnu!' to kad njeko odnese mor'o i meni jednu banku dati. I svak hoće, jebiga ja bijo najmlađi, baš bijo dite među njima. A mi se još kanom ne znamo.
 
Ljudi moji, počelo se kartati, jednoč nosi Muro, jednoč nosi Muste, jednoč Hilmo. A ovi drugi niko. A ja nosim piksnu. Jeb'o mu ti mater, ja sam na kraju haman najviše odnijo. Mi smo gori sve pare odnili. I biće to tako jedno dva tri miseca, jedno dvi tri plate su se okren'le, i jebiga dok je bilo budala mi smo to tako rad'li. Para ka i kiše!
 
Kad jednu noć, u srid noći, mene Muro probudi, veli 'mali budi spreman, ujtru idemo!' nit kaže đe, nit šta, nit' kako. Ništa! Nit' ja šta pitam.
 
Mi ujtru na voz i za Ljubljanu. Reko' đe ćemo, kad mi u njeku zlataru. Veli 'rišavaj se para, neće ti više trebati'. Sve ono para šta smo imali, mi smo sad zlata uzeli. I to u više zlatara išli, u svakoj po malo. Ja sebi uz'o dva prstena, lančić, onu narukvicu i još jean lančić. Tol'ko para im'o. A gori u 'nom selu ja sam sebi bijo i kotač nabav'jo. Tol'ko para im'o! A to će biti taman uoč' dana republike onoga, prvi novembar. Pala noć, mi na voz, idemo za Trst. A nisi ti tad smijo ići preko gran'ce nikako. Znalo se ko smi, al' obični ljudi nisu smili. Al' mi smo kren'li.
 
Mi se dogovor'li da ćemo sjesti svaki u svoj kupe, i kad budemo tamo bliže da ćemo se sakriti svaki baška u onu gori ventilaciju, taman se' insan mog'o gori uvući. I tako će i biti.
 
Pošli mi, da utečemo iz Titine države!

Noviji postovi | Stariji postovi

čuv\'o ja ovce...
<< 02/2013 >>
nedponutosricetpetsub
0102
03040506070809
10111213141516
17181920212223
2425262728

Ajka

KUM bloga
KONTINENTALAC

BLOG KUMOVAO NA PRVU GODIŠNJICU 11. 10. 2007, KUME SVAKA TI DALA!:)

ćošak za krajiške uzrečice
šuma ti mati
[brda se fati

obraz nije guzica, al strina nije rod!

ni bez ručka kopača, ni bez večere jebača!

dontkillova folkoteka
11
12
13
14
15
16
17

IMA NARODA NJEKAKVOG...
hadzinica
Rahat No More
burek
Koko Kokano
Pisma
WhoKilledBambi
Good morning Vietnam
Duradbegov Dolac
Zijan-ćerka
Duh Koji Hoda
Hodnik mojih zelja....
Story of Strippy and the Soapbox
Backpacker
Djedamrazovske price
100 ljudi 200 ćudi
Samac u Ankari
Falkuša. Blog koji često mijenja ime.
Bosanceros U Paklu Globalizacije
Le Chant De La Libération
Civutski vrt
lo real maravilloso
Filozofija palanke
Ridjobrki
SEX & DAMA
više...

a broj'o ne broj'o jebaji ga
133209

Powered by Blogger.ba